Istina iza mita o bogatstvu Rolingstonsa: Sin Ronija Vuda otkriva da jedva sastavlja kraj sa krajem
Član Rolingstonsa koji vodi život globalne slave i bogatstva i taj imidž je Roniju Vudu pomogao da se učvrtsti u čuvenom bendu koji je zaradio milijarde. Zbog toga je nedavno otkriće u sudnici, izrečeno od strane njegovog sina, Džesija Vuda izazvalo šokantni talas kroz tu blistavu fasadu.
Prošlog meseca, 49-godišnji gitarista i bivši model stao je pred sudije u Istočnom Londonu. Nezaposlen i priznajući krivicu za manji saobraćajni prekršaj, opisao je finansijsku realnost potpuno suprotnu od ikoničkog statusa svog oca.
Džesi je rekao sudu da živi sa svega 1.000 funti mesečno, sa godišnjim prihodom od oko 14.000 funti, preživljavajući od svojih ušteđevina. Iako je sin člana Rolingstonsa, čoveka sa procenjenim bogatstvom od 150 miliona funti, Džesi jedva sastavlja kraj s krajem i moli za popust na sudsku taksu od 957 funti.
Razlog tome leži u nesporazumu oko bogatstva Rolingstonsa, turbulentnih ličnih finansija tokom života i porodičnoj filozofiji gde se od Vudove dece uvek očekuju da stoje na sopstvenim nogama.
Izvor iz muzičke industrije upoznat sa finansijama benda rekao je za The Daily Mail:
„Ljudi vide stadione i pretpostavljaju da je sve to jedan veliki fond novca za sve. Nikada nije bio. Mik Džeger i Kit Ričards posluju u potpuno drugoj finansijskoj sferi. Ronijev svet je uvek bio komplikovaniji, i to se prelilo na decu.'
Suština ove razlike leži u autorskim pravima. Kada je Roni Vud postao član Stonsa 1975, pridružio se bendu koji je već napisao najikoničnije pesme koje donose prihod od tantijema.
Milionski godišnji prihodi od klasika poput Satisfaction i Jumpin' Jack Flash uglavnom odlaze piscima pesama, Miku i Kitu.
Istovremeno, Ronijevo bogatstvo, iako značajno, bazira se na prihodima od turneja, honorarima i kasnijim radovima, unosan, ali ne trajno generativan tok prihoda.
„Dobija dobro plaćanje da bude Rolingstons, ali ne poseduje džuboks,“ objašnjava izvor. „To je razlika između bogatstva i generacijskog, nesagledivog bogatstva.“
Ovaj jaz je jasno vidljiv i u životima njihove dece. „Bilo je vremena kada Roni nije imao novac da plati školske takse svoje dece,“ otkrila je u svojoj autobiografiji iz 2013, Hey Jo: The Rolling Stones, Ronnie Wood, and Me.
„Ljudi misle da rokenrol zvezde plivaju u novcu, ali to nije bilo naše iskustvo.“
Ljudi bliski gitaristi kažu da je ova istorija finansijske nestabilnosti direktno oblikovala njegov pristup roditeljstvu.
„Roni je uvek verovao da njegova deca treba da se izbore sama,“ rekao je porodični prijatelj za Daily Mail.
„On je podržavajući, ali nije blanko ček. Nakon svega što je prošao, sigurnost mu je opsesija, a ne rasipanje.“
Ovu dinamiku je potvrdio i Džejmi Vud, sin kojeg je Roni usvojio.
Džejmi je jednom opisao rokera kao „štedljivog“ sa novcem. Prisetio se: „Dolazio bih i tražio novac, a on bi mi dao deset funti. Zato sam od malih nogu morao da se snalazim.“
Za Džesija je to značilo razvijanje karijere u modelingu i muzici, najviše sa bendom Woods, i odgajanje svoje dvoje dece sa bivšom suprugom, voditeljkom Ferne Koton, uglavnom samostalno.
Mik Džeger raspolaže bogatstvom od 440 miliona funti, a Kit Ričards 430 miliona, što ih svrstava na 6. i 7. mesto liste najbogatijih rok zvezda na svetu, pored legendi poput Sir Elton Džona milijardera Pola MekKartnija.
Međutim, Ronijevo ime primetno izostaje sa takvih rang-lista. Ovu realnost dodatno ilustruje Ronijev sopstveni, često problematičan odnos sa novcem.
Bio je iskren o haotičnim godinama kada je novac odlazio brže nego što je dolazio. „Bio sam užasan sa novcem,“ priznao je jednom. „Nisam ga razumeo.“
Tokom vrhunca borbe sa zavisnošću, njegove finansije bile su toliko opterećene da je morao da pozajmi, prema izveštajima, 250.000 funti od svojih kolega iz benda.